Kupili ja i moja ljepša polovica neki dan novi mobitel. I tako, bez veze gledam ja doma račun i imam što vidjeti – “Hvala na povjerenju! Dođite nam opet! Uslužio(la) Vas je Gospodićna Ivana”. Ma nemojte me zajebavat! Zanima me njezino ime i prezime i da dobro radi svoj posao, a ne je li udana ili nije. Kaj, muškarci samim svojim rođenjem postaju Gospoda, a mi smo dok se ne udamo tak mizerne da nam se treba obraćati u umanjenicama?! Pa gospođa ili jesi ili nisi – bila udana ili ne. A oni koji su osmislili ovaj kretenski natpis na računu stvarno su velika GOSPODA – čak ne znaju ni da se jebena “gospodična” piše s tvrdim Č, a ne mekim!!!
A i meni je najbolji muž na svijetu uvalio jedan na testiranje – Sony Ericsson Z320i. A kaj bum ti ja testirala? Meni je mobitel nužno zlo. I još mi da plavi, a ne crveni koji mi se više sviđa. Al dobro, simpa je, mali, uh – samo da mi negdje ne ispadne prije nego ga vratimo. Prvo kaj me živciralo je bilo to kaj je preklopni – dok ga ja u torbi nađem pa dok ga izvadim pa onda ga još trebam i otvarati, a u jednoj ruci pljuga, u drugoj rukavice…uh, nije to za mene. Ali nakon par dana baš sam se vezala za tu igračkicu – stavila ja slikice svog dragana, mačke, pesa; uključila neke svemirske zvukove kad zvoni, ko da mi mali zeleni dolaze u posjetu kad me netko zove, a kad sam vidjela da na Hladnom pivu svi fotkaju, imala sam i ja svog konja za trku. A i muž se oduševio kad je prebacivao fotke – ukopčao kabel i evo ti njih već na kompu. Male su i ne baš savršene, ali dobro, lijepa uspomena – neprocjenjivo. Ali 900 i nešto kuna koliko mobač košta ipak ne bih dala. A kaj ćeš kad sam seljo! A vi koji to niste više o ovom mobu pročitajte na ovoj adresi.
SE Z320i…